Bez izgradnje transportne infrastrukture nema ni većeg prometa robe

Sektor transporta i saobraćaja u Crnoj Gori je ključan za nacionalnu privedu. Na prvom mestu je logično da povezivanje sa drugim tržištima olakšava trgovinu i investicije, što doprinosi ukupnom ekonomskom rastu.

Do naše zemlje postoji pristup svim vidovima tranposta – morskim, kopnenim i vazdušnim – ali ih treba dalje razvijati kroz obnovu i promovisanje Luke Bar, njene bolje logističke povezanosti ne samo sa unutrašnjosti zemlje već i sa drugim državama u okruženju ukoliko želimo da iskoristimo njen puni potencijal. Pored toga, kao zemlja s bogatom prirodom i kulturnim nasleđem, turizam je jedna od glavnih grana privrede, pa efikasan transportni sistem omogućava lakši pristup i turističkim destinacijama, čime se automatski povećava broj posjetitelja.

Crna Gora se nalazi na raskrsnici važnih transportnih koridora. Razvijeni putevi, železnice i luke pomažu u jačanju regionalne povezanosti i saradnje sa susednim zemljama. Stoga, investicije u transportnu infrastrukturu doprinose modernizaciji i unapređenju kvaliteta života svih građana. U tom smislu, konačna izgradnja auto-puta Bar – Boljare, obilaznice oko Budve, te ceo projekat Jadransko-jonskog spajanja, neminovno će dovesti do bržeg protoka robe i ljudi, sa jasnim ekonomskim posljedicama. Poslednji tender kojeg je u nizu raspisao državni Monteput tiče se nadzora nad izradom projektne dokumentacije i izvođenjem radova na izgradnji autoputa Bar – Boljare, konkretno deonice Mateševo – Andrijevica.

Statistika bi morala biti bolja

Što se zvaničnih statističkih rezultata za 2023. godinu tiče, oni nisu bili baš blistavi. U željezničkom saobraćaju promet robe smanjen je za 17,2 procenata na godišnjem nivou, na 1.114.000 tona robe (ovo je delimično i posledica nastavka rekonstrukcije pruhe Bar – Beograd). U lukama je pretovareno 18,7 tona robe manje, odnosno 2.399 538 tona. U drumskom prijevozu putnika smanjen je ukupan broj autobusa u odnosu na 2022. godinu, sa 464 na 415, prema inventaru koji vodi Monstat.

U strukturi prevezene robe drumskim putem unutašnji prijevoz učestvuje sa 91,9 odsto ili 883.000 tona prevezene robe, dok međunarodni prijevoz učestvuje sa 8,1 odsto ili 78.000 tona. Uz nadoknadu je prevezeno 175.000 tona robe ili 18,2 odsto, dok je u prevozu za sopstvene potrebe realizovano 786.000 tona ili 81,8 odsto od ukupno evidentirane količine.

Crna Gora jeste mala zemlja i njeni izvozni potencijali nisu suštinski veliki, ali definitivno postoje i moraju se bolje iskoristiti. Ova statistika međunarodnog promjeta robe ne govori u prilog rastu, već naprotiv. Ne može se Crna Gora porediti sa velikim razvijenim ekonomijama značajno mnogoljudnije Nemačke ili Francuske, ali recimo jedna Estonija u 2023. godini prevezla je trideset puta više robe drumskim putem.

Apropo putne infrastrukture, tu se barem situacija popravlja, za sada sporije, ali uz pomenutu glasovitu najavu izgradnje auto-puteva, valjda će se ipak uskoro videti značajniji boljitak. U prošloj godini putna mreža u zemlji uvećana je na 9.912 kilometara, što je za 0,9 odsto više međugodišnje.

S druge strane, broj ukupno registrovanih vozila, kao i broj prvi put registrovanih vozila, po statsitici Ministarstva unutrašnjih poslova, rastao je – posebno je evidentan rast novih automobila, čak 43 odsto, na 31.238 komada. Ovaj segment značajan je za privredu jer veliki broj malih i mikro preduzeća funkcioniše u domenu kupoprodaje i servisa vozila, kao i pratećih usluga, što se direktno vidi i po oglasima u našem poslovnom imeniku.

Morskim putem najviše robe se izvozi u Grčku, Egipat, Letoniju i Italiju, a uvozi iz Hrvatske.

Treba napomenuti i to da je u prvom kvartalu 2024. u prevozu putnika robe drumskim i željezničkim putem došlo do značajnog rasta u svim kategorijama, pa se nadamo da će se taj trend obuhvatiti i celogodišnju statistiku. Takođe, morskim putem povećan je broj pristiglih turističkih posjetilaca.

Investicije u infrastrukuturu i digitalizaciju neophodne

Neophodno je povjećati javne i privatne investicije u izgradnju i obnovu puteva, mostova, željezničkih pruga i luka. Prioritet bi trebalo dati najugroženijim područjima.

Država je prethodnih godina svakako uvidela značaj izgradnje drumskih puteva, ali potrebno ih je ubrzati, te uticati na to da njihov kvalitet bude u najmanju ruku zadovoljavajući – ali nikako ne treba zanemariti ni ostale vidove transporta, što podrazumeva razvijanje dugoročnih planova koji uzimaju u obzir buduće potrebe saobraćaja, kao i prostorno planiranje koje obezbeđuje održiv razvoj infrastrukture.

Nedovoljno se govori i o unapređenju javnog prijevoza kroz nabavku modernih vozila, uvođenje pametnih tehnologija za praćenje i upravljanje prevozom, kao i poboljšanje pristupačnosti usluga.
Uvođenje modernih IT rešenja za upravljanje saobraćajem, kao što su aplikacije za praćenje saobraćaja i unapređenje informacija o javnom prevozu, postaće neminmovnost hteli mi to ili ne, i što se pre predstavnici crnogorske privrede uključe u ovakav vid razvoja, i direktni benefiti biće veći.

Ne treba smetnuti s uma da doprinos djelatnosti saobraćaja privredi i tržištu rada Crne Gore nije mali. U ovakvim preduzećima tokom 2023. u proseku je radilo oko 13 hiljada ljudi, za oko 1,8 odsto više nego godinu dana ranije ili približno 5,4 odsto od ukupne radne snage u zemlji. Prosječne bruto zarade u ovom sektoru bile su za 14 odsto više na godišnjem nivou, sa prosečnih 910 evra (oko 735 evra neto).

M.M.