Koliko košta povezivanje sa regionom?

Putna infrastruktura Crne Gore

Crna Gora posljednjih godina intenzivno ulaže u razvoj putne infrastrukture, prepoznajući njen ključni uticaj na ekonomski rast, regionalnu povezanost i privlačenje investicija. Ipak, realizacija infrastrukturnih projekata suočava se sa izazovima u oblasti finansiranja, troškovne efikasnosti i poštovanja rokova.

Pokušaćemo da vam predstavimo trenutne projekte, finansijske modele i strukturu troškova, kao i poređenje sa regionalnim praksama i potencijalna unapređenja u procesu planiranja i implementacije.

U planu izgradnja 260 kilometara auto-puteva

Putna infrastruktura u Crnoj Gori je u procesu intenzivnog razvoja, sa ciljem poboljšanja unutrašnje povezanosti i integracije sa regionalnim i evropskim saobraćajnim koridorima. U 2024. godini, kapitalni budžet za razvoj putne infrastrukture iznosio je 161 milion evra.

Realizovana su 54 projekta koji obuhvataju izgradnju, rekonstrukciju, projektovanje i nadzor, sa ukupnim budžetom od oko 47,8 miliona evra. Dodatno, izdvojeno je 5,24 miliona evra za rešavanje uskih grla na najkritičnijim tačkama saobraćajne mreže, dok je 6,74 miliona evra uloženo u sanaciju klizišta, mostova i kosina, kako piše Investitor.

Planovi za budućnost uključuju izgradnju 260 kilometara auto-puteva i 220 kilometara brzih saobraćajnica, sa procijenjenim ulaganjima od preko osam milijardi evra. Cilj ovih projekata je da se realizuju u narednih pet do sedam godina, čime bi se značajno unaprijedila saobraćajna infrastruktura zemlje.

Inače, povećanje intenziteta saobraćaja zabilježeno je na gotovo svim putnim pravcima, osim na deonicama gdje su u toku radovi. Prosječni dnevni saobraćaj na regionalnim i magistralnim putevima tokom 2024. godine bio je veći za oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u poređenju sa 2022. godinom rast iznosio oko 13 odsto.

Balansiranje između potreba i finansijske održivosti

Jedan od najvećih infrastrukturnih izazova u Crnoj Gori ostaje balansiranje između potreba za izgradnjom i finansijske održivosti. Auto-put Bar-Boljare predstavlja ključni projekat, ali iskustva sa prvom deonicom pokazala su značajna odstupanja od planiranih troškova i rokova.

Planirana deonica Mateševo-Andrijevica biće djelimično finansirana grantom EU od 100 miliona evra, dok će EBRD obezbijediti dodatni kredit. Međutim, ključno pitanje ostaje procjena realnih troškova, s obzirom na to da su inicijalne procjene prve deonice bile znatno niže od konačnih izdataka.

Poređenje sa sličnim projektima u regionu ukazuje na potrebu za preciznijim predviđanjem cijena, boljim sistemima kontrole troškova i većom transparentnošću u ugovaranju radova.

Inače, suma koja je planirana strategijom Vlade Crne Gore za izgradnju novih auto-puteva i brzih saobraćajnica predstavlja značajan finansijski teret za budžet zemlje, pa se postavlja pitanje da li će se i u kojoj mjeri koristiti alternativni modeli finansiranja, kao što su javno-privatna partnerstva (JPP) ili dodatni EU fondovi.

Ukoliko se zadrži isključivo oslanjanje na budžetska i kreditna sredstva, potencijalni fiskalni rizici mogu narasti, što može ugroziti finansijsku stabilnost zemlje. Analiza pokazuje da veći stepen diverzifikacije finansiranja smanjuje dugoročne troškove i rizike, što ukazuje na potrebu dubljeg razmatranja ovih opcija.

Rokovi i izazovi u realizaciji

Početak radova na drugoj deonici auto-puta Bar-Boljare planiran je za 2025. godinu, sa petogodišnjim rokom izgradnje. Ključni izazovi ostaju kašnjenja u implementaciji i potencijalna prekoračenja budžeta, što je uočeno i kod prethodnih projekata.

Detaljna analiza uzroka kašnjenja u ranijim fazama pokazuje da su glavni faktori sporost administrativnih procedura, nepovoljni vremenski uslovi i neadekvatna procjena geoloških uslova. Ovi izazovi zahtijevaju unapređenje sistema nadzora i implementacije, kao i uspostavljanje preciznijih mehanizama ugovorne odgovornosti izvođača radova.

U regionalnom kontekstu, Crna Gora dijeli slične infrastrukturne izazove sa susjednim državama, ali postoji prostor za poboljšanja u strategiji finansiranja i upravljanja projektima.

Srbija je kroz intenzivniju upotrebu JPP modela i diverzifikaciju izvora finansiranja uspjela da ubrza izgradnju auto-puteva uz niže troškove po kilometru. Hrvatska se oslonila na EU fondove, što joj je omogućilo viši stepen transparentnosti i bolju fiskalnu stabilnost. Ova iskustva mogu poslužiti kao smjernice za redefinisanje crnogorske strategije finansiranja i upravljanja infrastrukturnim projektima.

Putevi ključni za konkurentnost Crne Gore

Putna infrastruktura ostaje ključni faktor ekonomske konkurentnosti Crne Gore. Međutim, unapređenje finansijskih modela, preciznije planiranje i efikasnije upravljanje projektima neophodni su kako bi se osigurala dugoročna održivost investicija.

Upoređivanje sa praksama u regionu može pomoći u prepoznavanju optimalnih rješenja koja će doprinijeti stabilnijem i efikasnijem razvoju putne mreže.

M.A.