Milijardama eura Crna Gora probija puteve ka svim pravcima

Veliki infrastrukturni projekti za crnogorski saobraćaj

Crna Gora se pretvorila u veliko gradilište – na sve strane zemlje grade se novi putevi, saniraju stari, pripremaju novi pravci, čekaju tenderi, projekti… Novac stiže iz više izvora, dio kao donacija, a dio se mora vraćati. Cilj je da se zemlja premreži modernim putevima, savladaju do sada neosvojeni pravci preko planina, približe reljefom udaljena mjesta i povežu sa evropskim saobraćajnim žilama. Upravo Evropa i šalje najviše sredstava za ove poduhvate.

Milijarde eura koje su planirane da stignu od Evropske unije, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), namijenjene su razvoju transportne infrastrukture u svim zemljama regiona. U Crnoj Gori se planiraju različite investicije čija bi ukupna vrijednost iznosila čak devet milijardi eura.

Novi kilometri auto-puta

Važna saobraćajnica koja će povezati luku Bar i Boljare, odnosno more i granicu sa Srbijom, predstavlja prioritet kad je riječ o drumskom saobraćaju. Prva dionica od Podgorice do Mateševa završena je 2022. godine, a naredna spaja Mateševo i Andrijevicu. Biće duga 22 kilometra i njena izgradnja je izuzetno zahtjevna, s obzirom na to da prolazi preko planinskog terena. Za izradu studije izvodljivosti za cijeli pravac auto-puta Bar-Boljare Evropska unija je ranije uložila 4,7 miliona eura.

Na tenderu za izbor projektanta i izvođača radova dionice Mateševo-Andrijevica učestvovalo je deset kompanija, a njih pet je odabrano da dostavi ponude u drugoj fazi tenderskog postupka. Iako je njihovo otvaranje bilo planirano za početak oktobra, kompanija Monteput je do 20. oktobra produžila rok za dostavljanje tehničkih i finansijskih ponuda.

Ovaj projekat finansira se kombinovanjem sredstava iz više izvora, tačnije bespovratnim sredstvima iz EU fondova, kreditima i novcem iz državnog budžeta. Kroz IPA III program Evropska komisija obezbijediće bespovratna sredstva u iznosu od 100 miliona eura, kreditno zaduženje kod EBRD-a biće 200 miliona eura, a ostatak će biti plaćen iz kapitalnog budžeta Crne Gore, tačnije Uprave za saobraćaj. Ugovor o kreditu za izgradnju ove dionice auto-puta potpisan je letos sa EBRD, jedna tranša od 100 miliona dostupna je ove, a druga za tri godine. Rok otplate je 18 godina, a grejs period četiri godine. Početak radova planiran je za kraj 2025, a radovi treba da traju ukupno pet godina.

Putari najuposleniji na sjeveru zemlje

Ovog ljeta počela je i rekonstrukcija čuvenog Mosta na Đurđevića Tari vrijedna 6,64 miliona eura. Radovi će trajati osam mjeseci, finansiraju se iz donacije Narodne Republike Kine i izvodi ih kineska kompanija Shandong Luqiao Group, u saradnji sa domaćim partnerima. Rekonstrukcija će obuhvatiti i pristupne saobraćajnice i novi parking. Ovaj most kao izuzetan graditeljski poduhvat predstavlja dio kulturno-istorijskog nasljeđa Crne Gore, a nalazi se na magistralnom putu Pljevlja-Žabljak, iznad kanjona rijeke Tare.

Jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u zemlji je i izgradnja obilaznice oko Budve, čime bi se riješilo saobraćajno usko grlo koje svakog ljeta otežava kretanje i turista i građana na ovom dijelu primorja. Tender za ovaj projekat je u fazi pripreme.

Trenutno su pri kraju radovi na putu Vrulja-Mijakovići koji povezuje regionalni put Slijepač most-Trlica sa magistralom Pljevlja-Đurđevića Tara, što će posebno unaprijediti saobraćaj između Pljevalja i gradova na sjeveru.

Rekonstrukcija puta Ribarevine-Poda-Berane, koja se finansira uz podršku Evropske investicione banke, ulazi u završnu fazu. Dionica je duga oko 30 kilometara, a radove izvodi konzorcijum firmi Strabag AG i Bemax doo.

I veliki posao na sanaciji klizišta u mjestu Sokolovina na magistralnom putu Mojkovac-Đurđevića Tara očekuje se do kraja ove godine. Ogromna mehanizacija i veliki broj radnika izvode izuzetno zahtjevne radove na opasnom terenu kako bi saobraćaj na ovoj nezgodnoj dionici ubuduće bio što bezbjedniji.

Izgradnja bulevara Tivat-Jaz predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori, jer se uz saobraćajnicu gradi i novi cevovod za potrebe vodovoda. Vrijednost projekta iznosi 54 miliona eura, a sredstva su obezbijeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Završetak radova očekuje se početkom 2026. godine.

Prostorni plan Crne Gore koji je letos usvojen predviđa da ukupna dužina planiranih auto-puteva u Crnoj Gori bude oko 270 kilometara, a da mreža brzih saobraćajnica ukupno iznosi oko 353 kilometra. Te brze saobraćajnice trebalo bi da povežu Andrijevicu i granicu prema Peći, zatim Pljevlja, Bijelo Polje i Berane. Takođe, plan je da se saobraćajnicom tog tipa poveže pravac Pljevlja – Žabljak – Nikšić – Danilovgrad – Podgorica.

Uskoro koncesija za aerodrome, stiže i Wizz Air

Ministarka saobraćaja Maja Vukićević najavila je nedavno dolazak avio-kompanije Wizz Air u Crnu Goru. Kako je rekla, uskoro bi trebalo da bude potpisan ugovor o saradnji, a kompanija bi svoju bazu otvorila u Podgorici, što bi Crnu Goru povezalo sa novim destinacijama tokom cijele godine.

Kad je riječ o modernizaciji crnogorskih aerodroma u Podgorici i Tivtu, proces za njihovo davanje u koncesiju je u toku. Kada je u julu Ministarstvo saobraćaja objavilo rang listu ponuđača završen je najduži tenderski postupak u istoriji Crne Gore, koji je trajao šest godina.

Najviše bodova na tenderu dobila je ponuda južnokorejske kompanije Incheon International Airport Corporation, dok je drugorangirana luksemburško-američka kompanija Corporación América Airports – CAAP. Ipak, uslijedile su nove komplikacije sa nepravilnostima u obrazloženju bodovanja i rangiranja ponuda, potom zahtjev CAAP za obustavljanje tendera i tužba Upravnom sudu.

Dok Vlada Crne Gore ne riješi ovu situaciju, oba aerodroma ove godine beleže izuzetne uspjehe u poslovanju i očekuju istorijski uspjeh – tri miliona putnika u godini. Sindikati zaposlenih u AD Aerodromi Crne Gore protive se davanju aerodroma pod koncesiju smatrajući da to ugrožava nacionalne interese i razvoj države. Ističu da aktuelni uspjeh u poslovanju dokazuje da je ova kompanija sposobna da samostalno funkcioniše i prihoduje.

Obnova pruge u naredne tri godine

Pruga Beograd-Bar, jedna od najživopisnijih, ali i komplikovanijih u Evropi, biće rekonstruisana u dijelu od Bara do Golubovaca. Radovi su trebali da počnu ove godine, ali će ipak sačekati narednu, jer još nije završen glavni projekat, a nije raspisan ni tender za izvođača radova. Kako poručuju iz Željezničke infrastrukture Crne Gore, očekuje se da će glavni projekat biti završen do kraja ove godine, a tender za izvođača bi onda mogao biti raspisan krajem ove ili početkom 2026. godine. Rekonstrukcija ove dionice neće biti gotova prije 2029.

Ukupna vrijednost projekta iznosi oko 200 miliona eura, polovina se obezbjeđuje iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, dok će polovina biti finansirana iz granta WBIF-a.

Projekat obnove ove pruge omogućava proširenje glavne trans-evropske železničke mreže i povezuje Luku Bar sa njenim koridorima i susjednim zemljama. Nakon obnove biće moguće postizanje brzine saobraćaja od 100 kilometara na čas i prihvatanje teretnih vozova koji su duži od 750 metara. Radovi će obuhvatiti oko 40 kilometara otvorene pruge od Golubovaca do Bara, šest kilometara ranžirnih koloseka i 17 kilometara staničnog koloseka. Takođe, rekonstruisaće se gornji stroj pruge, zamijeniti signalni uređaji, elektrovučna postrojenja, dijelovi kontaktne mreže, predviđa se sanacija klizišta Ratac i tunela Sozina.

Crna Gora planira i rekonstrukciju pruge od Podgorice do granice sa Albanijom, u dužini od 25 kilometara. Ova pruga se od svog otvaranja 1986. godine koristi samo za teretni saobraćaj i dio je Mediteranskog železničkog koridora. Planira se elektrifikacija i modernizacija same pruge, koja je trenutno u lošem stanju i ne omogućava adekvatnu brzinu kretanja, zatim rekonstrukcija objekata duž trase, kao i izgradnja nove zgrade na železničkoj stanici u Tuzima.

Milioni eura za oporavak barske luke

Velike investicije u narednom periodu očekuju i barsku luku. Prošle godine neto profit Luke Bar AD bio je 1,1 miliona eura, što je za oko 300.000 eura više nego prethodne godine i podaci pokazuju da se ova državna kompanija polako oporavlja od ranijih gubitaka. Tokom prošle godine investicije u Luku iznosile su 4,3 miliona eura, od čega je 1,9 miliona evra iz kredita, a 22.000 evra su donacija Evropske unije. Ukupna vrijednost investicija koje su pokrenute procjenjuje se na 8,5 miliona eura, od čega je skoro milion eura za lučku infrastrukturu, 2,9 miliona za lučku suprastrukturu, 4,5 miliona za mehanizaciju i 90.000 eura za zaštitu životne sredine.

Ove jeseni počela je sa radom nova mobilna lučka dizalica nosivosti 144 tone i maksimalnog dohvata od 54 metra. Riječ je o savremenoj dizalici njemačke proizvodnje koja će se koristiti za pretovar različitih vrsta tereta. Dizalica je kupljena nakon ogromne havarije koja je barsku luku zadesila prošle godine uslijed velikog nevremena kada su srušena sva tri pretovarna mosta.

Luka Bar je aktivna u sprovođenju mjera za postizanje ekološki održivog modela poslovanja. Godine 2018. krenulo se sa izradom Akcionog plana za održivu i niskokarbonsku luku i to je bio osnov za konkretne ekološke projekte – unapređenje energetske održivosti i prelazak na efikasnije i održive oblike korišćenja energije. Nabavljen je hibridni autobus za prevoz unutar lučkog područja, LED rasvjeta, što je obezbijedilo velike godišnje uštede i smanjene emisije ugljen-dioksida. Planirana je ugradnja solarnih panela, izgradnja novog parkinga, a razmatraju se i mogućnosti upotrebe alternativnih goriva i električnog napajanja brodova sa obale.

V. Ž. V.