Nedostatak radne snage i nedovoljna zainteresovanost dela privrede kočnica daljeg rasta informatičkog sektora

Sektor informacionih tehnologija (IT) u Crnoj Gori ima sve značajniju ulogu jer ima potencijal da značajno doprinese BDP-u u godinama pred nama. Digitalne usluge su već postale važan deo ekonomije, pa iako po mnogim pitanjima digitalne transformacije naša zemlja još uvijek nije uhvatila korak sa svetom, sami tržišni trendovi i potrebe vrijemenom će je na to usloviti. Nekolicina uspešnih startapa na domaćoj sceni mogu da otvore vrata većoj konkurentnosti, ali u tom slučaju ostaje nerešeno pitanje radne snage. Sve u svemu, sektor informacionih tehnologija postaje ključni faktor održivog razvoja Crne Gore, sa potencijalom da oblikuje budućnost ekonomije.

IT industrija je pokretač inovacija, omogućavajući razvoj novih tehnologija i poslovnih modela. Osim što direktno otvara radna mjesta, tehnološke inovacije kroz implementiranje najpre u najvećim preduzećima – recimo u finansijama, turizmu ili trgovini – donose i društvene preokrete, kao i efikasnije poslovanje u cjelini. Digitalizacija javnih preduzeća je, iako spor, neminovan process, koji će posledično dovesti i do veće transparentnosti.

Mnoge IT kompanije se bave izvozom softverskih rješenja i usluga, što poboljšava devizne rezerve, a rastući informatički sektor podstiče obrazovne institucije da nude programe usmerene na tehnologiju, čime se povećava i preko potrebna kvalifikovana radna snaga.

Prema podacima iz centralnog registra privrednih subjekata sa šiframa djelatnosti koje pripadaju informatičkom i komunikacionom sektoru registrovano je nešto manje od 4.000 preduzeća. “Posmatrano na godišnjem nivou u periodu od 2002. do kraja 2021, broj registrovanih kompanija imao je uglavnom umeren konstantan rast. Međutim, samo tokom 2022. godine u ovom sektoru registrovano je 1.342 nove kompanije”, zapažaju u Privrednoj komori Crne Gore. Tokom 2023. registrovano je novih 700 preduzeća. Skok u 2022. logično može da se pripiše naglom prilivu programera iz Ukrajine i Rusije koje su svoje utočište pronašli u Crnij Gori i registrovali svoje firme.

“Domaći IT sektor se uglavnom fokusira na pružanje usluga digitalizacije pojedinih poslovnih procesa, s posebnim naglaskom na digitalni marketing. Međutim, primećuje se da je u poslednje vrijeme sve veći broj aktivnosti prema modernim tehnologijama. Ove aktivnosti zahtevaju poboljšanje digitalnih kompetencija kako stručnjaka iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, tako i krajnjih korisnika”, piše u zaključku PKCG.

Zanimljivo je da prema najnovijim statističkim podacima Monstata, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani u prvih osam mjeseci zapravo – opao. U statističkoj kategoriji Informisanje i komunikacije u prosjeku je tokom 2023. radilo 11.124 ljudi, a u avgustu ove godine 10.973. Nije to velika razlika, ali indikativna je da je možda došlo do saturacije, te je višegodišnji pozitivan niz prekinut. Treba napomenuti da Informisanje i komunikacije obuhvata i neke druge djelatnosti, na primer medije, ali da gro zaposlenih u ovoj kategoriji ipak čine predstavnici IT sektora.

Vratimo se opet statistici koju je objavila PKCG. U 2023. godini pristup internetu imalo je 100 odsto preduzeća koje je komora anketirala, ali veb prezentaciju ima 85,4 odsto preduzeća. Od preduzeća koja imaju svoj sajt, 74,8 odsto je izjavilo da omogućava pristup proizvodnim katalozima i cenovnicima, dok 66,1 odsto ima linkove ili reference na profilima društvenih mreža. No sledeća statistika je možda pomalo poražavajuća, a ujedno pruža veliki prostor za rast u skorijoj budućnosti: procenat ispitanika koji nikada nisu kupovali ili naručivali robu ili usluge putem interneta iznosi 51,6 odsto.

PKCG je navela i da je informaciono-komunikacioni sektor tokom 2023. godine ostvario prihod od 705,1 milion evra (uz međugodišnji rast 18 odsto), odnosno dobit od 87,3 miliona evra (rast od 13 odsto).

Na konferenciji za medije na kojoj su prezentovani godišnji podaci direktorka marketinga ICT klastera Cortex, Milena Aković, navela je da ovaj sektor u Crnoj Gori već sada doprinosi sa 11 odsto BDP-a i zapošljava oko 2,75 odsto radne snage, te da je najbržerastući sektor u poslednjih deset godina, koji čini oko 25 odsto ukupnog izvoza. Za prvu tvrdnju treba imati u vidu da doprinos telekomunikacionih kompanija, dok za podatke o rastu i izvozu razloge treba tražiti u informatičkim oblastima. Aković je tom prilikom napomjenula i da je veliki izazov kod analize statističkih podataka to što se dobar deo IT kompanija nalazi pod pogrešnom šifrom delatnosti, te nije dio zvanične ICT statistike.

Poboljšanje rasta IT sektora u Crnoj Gori – uprkos problemima na tržištu rada i nedovoljnom prepoznavanju značaja u delu privrede – može biti postignuta kroz nekoliko objedinjenih strategija. Na primer, ukrštanjem privrede sa obrazovnim institucijama, kako bi se stručni kursevi prilagodili potrebama tržišta; kreiranjem novih akceleratora, po mogućstvu geografski “raštrkanih” u nekoliko regiona države; uvođenjem državnih olakšica, poreskih ili subvencija, za zapošljavanje ili uvođenje konkretne tehnologije; povezivanjem s međunarodnim kompanijama i organizacijama kako bi se omogućila razmena znanja i resursa; smanjivanjem administrativnih prepreka za otvaranje i vođenje IT firmi.

Početni koraci u uspostavljanju zdravog ICT sektora, iako sa izvjesnim zakašnjenjem, nisu suštinski loše postavljeni, ali sada takvu bazu treba nadograditi i iskoristiti postojeći potencijal.

M.M.