Turizam kao pokretač rasta maloprodaje
Crna Gora je poznata po lepoj obali, primorskom životu i turizmu, kao i bogatoj istoriji. Privlači goste iz celog sveta, a upravo je turizam jedan od glavnih pokretača trgovine i uslužnih djelatnosti u ovoj balkanskoj zemlji.
Od luksuznih butika u primorskim gradovima do malih prodavnica suvenira u seoskim područjima, hotela i apartmana za izdavanje, trgovina i usluge se prilagođavaju zahtjevima sve većeg broja turista, oblikujući tako jedinstvenu mešavinu lokalnih proizvoda i internacionalnih brendova. Trgovina sasvim sigurno predstavlja jedan od ključnih sektora crnogorske ekonomije.
Najveći i najpopularniji trgovački lanci – Voli, HD Laković, Idea, Domaća trgovina (Aroma, Conto, City), Franca i Mega promet ostvarili su tokom 2023. godine ukupne prihode od prodaje od skoro milijardu evra (997 miliona evra).
Voli je dugogodišnji lider na tržištu, a prema statističkim izvještajima i analizama prihodi ovog marketa porasli su sa 251 miliona evra u 2021. na čak 348 miliona evra u 2023. godini. Taj rast i jeste način Voli marketa da održi svoju dominantnu poziciju i stabilno učešće na tržištu. Ipak, najvažnija novost na tržištu tokom prošle godine bila je akvizicija Franca marketa od strane Idea-CG. Preuzimanje je obuhvatilo 67 prodavnica Franca marketa sa 900 zaposlenih, čime je Idea postala najšire rasprostranjen trgovački lanac u Crnoj Gori, sa skoro 200 prodavnica. Osim osnaživanja tržišne pozicije, Idea će ove godine verovatno postati jedan od najvećih poslodavaca u državi.
Pomenute najveće trgovačke kompanije su tokom prethodne godine u proseku zapošljavale 9.691 radnika, dok se prema statističkim izveštajima može primetiti da su prosječne plate u marketima u Crnoj Gori različite, ali i da se prosjek neto zarade na nivou ovih šest kompanija kreće oko zvanične vrijednosti prosječne neto zarade. Ona je, prema podacima Monstata, u decembru 2023. godine iznosila 670 evra neto, bez poreza i doprinosa.
Geografski neravnomeran razvoj države ogleda se i u poslovanju trgovačkih lanaca. Tako je zanimljiva činjenica da najmanji broj zaposlenih radi u Megaprometu, koji ima najveće neto zarade u sektoru. Razlog je zapravo to što ova kompanija posluje u najbogatijoj opštini – Budvi, gde su prosječne zarade daleko veće od ostatka države, pa je istovremeno najteže pronaći zaposlene ukoliko se ne ponude zarade veće od prosjeka. S druge strane, zaposleni u Franca marketima imaju najniže neto zarade (u proseku 502 evra), s obzirom na to da ova kompanija najveći broj svojih objekata ima u sjevernom dijelu zemlje, koji je ekonomski slabije razvijen u odnosu na centralni i južni deo.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za 2023. godinu, prema podacima Uprave za statistiku te zemlje, iznosila je 4.484 miliona evra, što je rast od 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema istim podacima, izvoz robe imao je vrednost od 674 miliona evra, a uvoz 3.810 miliona evra.
U odnosu 2022. godinu izvoz je bio manji za 3,7 odsto, a uvoz veći za 7,8 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,7 odsto i manja je u odnosu na godinu ranije kada je iznosila 19,8 odsto.
Kada se sagleda struktura izvoza, prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji najviše su zastupljena mineralna goriva i maziva, u iznosu od 244 miliona evra, a njih čine električna energija – 206 miliona evra i drugo. Ako bi se s druge strane, posmatrala struktura uvoza, najviše su zastupljeni mašine i transportni uređaji u iznosu od 885 miliona evra, a koje uglavnom čine drumska vozila – 330 miliona evra.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu su najpre države iz okruženja. Tako primat odnosi Srbija (190 miliona evra), a slijede Bosna i Hercegovina (75 miliona evra) i Slovenija (73 miliona evra).
Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu, prema istom izvoru podataka, tokom prošle godine bili su Srbija (661 miliona evra), Kina (424 miliona evra) i Nemačka (368 miliona evra). Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama CEFTA sporazuma i sa Evropskom unijom.
T.K.