Zdravstveni sistem Crne Gore – izazov koji je moguće riješiti
Crna Gora prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija ima 638.479 stanovnika, a u zdravstvenom sistemu Crne Gore zaposleno je 7.123 radnika, od čega su 5.339 zdravstveni radnici i saradnici, dok preostalih 1.784 su nezdravstveni radnici. Ako ove brojke uporedimo sa brojem od 1,3 miliona zaposlenih u zdravstvenom sistemu Velike Britanije, ili 18 miliona ljudi koliko je zaposleno u zdravstvenom sistemu u SAD, jasno je da, ne samo po broju zaposlenih, nego i po drugim parametrima zdravstveni sistem Crne Gore je mali sistem.
Prednost ovakvog sistema je da je pogodan za uvođenje i primjenu novih znanja i iskustava i relativno brzu transformaciju u jedan moderan, kvalitetan i efikasan sistem sposoban da u potpunosti zadovolji potrebe krajnjih korisnika svojih usluga.
Mrežu javnih zdravstvenih ustanova Crne Gore čini 18 domova zdravlja i tri zdravstvene stanice, sedam opštih bolnica, tri specijalne bolnice, Klinički centar Crne Gore, Institut za javno zdravlje i Apotekarska ustanova Crne Gore. Mrežu bolničkih kapaciteta javnih zdravstvenih ustanova u Crnoj Gori čine stacionari pri domovima zdravlja, opšte bolnice, specijalne bolnice i Klinički centar. Mrežu bolničkih ustanova na sekundarnom nivou čine sedam opštih bolnica, tri specijalne bolnice i Klinički centar, koji je ustanova na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, a za građane Podgorice, te gravitirajućih opština – Danilovgrada i Kolašina, pruža usluge sekundarnog nivoa. Klinički centar i Institut za javno zdravlje su ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite (uključuju edukativnu i naučno-istraživačku delatnost, samostalno ili u saradnji sa Medicinskim i drugim fakultetima).
Da bi se pristupilo promjenama, potrebno je prvo utvrditi u kojim segmetima sistem nije efikasan i odstupa od savremenih praksi pružanja zdravstvene zaštite. Zatim napraviti plan i strategiju razvoja i unapređenja.
Za sada je očigledan niz posledičnih situacija, a uzrok im je zajednički – nedostatak novca. Iako se oko devet odsto državnog budžeta troši na zdravstvo, to je i dalje ispod realnih potreba sistema. Kao posledica nedostatka sredstava, građani su u situaciji da moraju samostalno da finansiraju zdravstvene usluge na svim nivoima zdravstvene zaštite (specijalistički pregledi, intervencije, lekovi, pomagala).
Nesporan problem je nedostatak stručnog kadra. Evidentan je manjak stručnog osoblja, što uzrokuje veliku preopterećenost postojećih lekara i drugog medicinskog kadra, kao i dugačke liste čekanja.
Infrastruktura medicinskih ustanova, takođe, je veoma upitna. One uglavnom predstavljaju zastarele ustanove, od kojih su mnoge izgrađene 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Skoro svim ustanovama u ovom sektoru je potrebna modernizacija, ne samo radi lepšeg izgleda i komfora, nego najviše kako bi se poboljšali uslovi za rad medicinskog osoblja.
Nezarazne bolesti vodeći su uzroci oboljevanja, invalidnosti i prevremenog (pre 65. godine) umiranja stanovnika Crne Gore. Ishemične bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti, rak pluća, afektivni poremećaji (unipolarna depresija) i šećerna bolest odgovorne su za skoro dve trećine ukupnog opterećenja bolešću.
Nezdravi stilovi života kao što je visoka stopa pušenja, konzumacije alkohola i nezdrave ishrane doprinose lošem zdravstvenom stanju populacije. Prevencija se u tom slučaju čini kao neophodna kako bi se postiglo blagostanje nacije i zdravija populacija, ali i radi uštede sredstava koja se koriste za lečenje bolesti uzrokovanih lošim navikama.
Prema najnovijim podacima, Crna Gora ulaže značajna sredstva u prevenciju bolesti kroz različite programe i inicijative. Na primer, kroz program EU4Health, Crna Gora je dobila pristup dodatnim sredstvima za jačanje svog zdravstvenog sistema. Ova sredstva se koriste za unapređenje preventivnih mera, promociju zdravih stilova života i rano otkrivanje bolesti, kao i programe vakcinacije.
Takođe, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Evropska opservatorija za zdravstvene sisteme i politike pružaju podršku Crnoj Gori u implementaciji preventivnih programa.
Iako je izazova mnogo, rešenja su moguća, posebno u sistemima koji nisu glomazni kao što je zdravstveni sistem Crne Gore. Ugledanjem na obimom mnogo veće sisteme koji su ipak uspjeli da uspostave efikasnu zdravstvenu zaštitu, primjena sličnih metodologija, čini se kao dobar put za izlazak iz krize.
M.V.A.